Od samih početaka u slikarstvu u mom opusu se provlači portret kao motiv. Kao jedan od najtežih motiva uvijek mi je stvarao izazov da uhvatim emociju osoba koje portretišem. U ovoj seriji radova preko portreta sam došao do apstrakcije. Težio sam da pronađem put koji bi jedan klasičan motiv - portret prikazao na drugačiji način. Dovoljno moderan da stari motiv bude ponovno rođen...
Ciklus sam započeo autoportretom (posmatrajući se u ogledalu) na velikom formatu što mi je omogućilo prostor da moj potez bude ekspresivniji. Kompoziciju sam postavio slikajući dio portreta, sve to mi se učinilo zanimljivim, tako sam kadrirao i neke od narednih portreta. Preslikavajući - izostavljajući neke od djelova lica na nekim sledećim radovima dobijao sam sve apstraktiniju sliku. Posmatajući živi model crpio sam vizuelne informacije za građenje slika. Neke od slika su postale geometrizovana apstakcija ali su takođe nastale po principima koje sam zapažao. Nisam se ograničavao da moja slika mora da bude portret u klasičnom smislu, želio sam da moja slika bude drugačija. Bilo da se radi o portretu ili apstaktnoj slici rađenoj posmatrajući neki od motiva. Ovom serijom slika težio sam pronaći univezalne formule ka dobroj slici. Nisam želio da portret neke osobe bude draži grupi ljudi koje su je poznavali, a da drugima budi potpuno drugi osjećaj. Težio sam da sa slika sklonim sav onaj identitet koji bi smetao ka jednakom isčitavanju likovnosti. Otkrivao sam put koji bi jedan klasičan motiv - portret prikazao na drugačiji način.
U istaživanju sam postao svjestan nekih od karakteristika koje prate sve moje slike. Pored emocije koje uvijek ostavim na svom djelu veoma bitna karakteristika je bogat kolorit i ekspresivan potez. Nešto po čemu je moj rukopis prepoznatljiv.